Pobrini se za Sebe, ne prepuštaj drugima to.

Niko ne poznaje tvoje korenje tako dobro, niko ne zna čak i da hoće, šta tebi treba da bi rastao i na kraju nikom i nije stalo kao tebi.

Kad drugi dođu, pozdravi, daj, budi, ali kad odu ne zadržavaj. Ne plači, ne vezuj se za reči obećanja koje su daleko odletele nošene impulsom izgovorenog trenutka.

Budi Gospodar sebi i još budi sebi Sluga. Ne bori se protiv Gospodara, već slušaj i veruj da najbolje zna kuda si se uputio. Svaki dan je početak novog nastavka i trajanja.

Biće teških dana, toliko teških da će početak i kraj  izgledati kao  zamršeno klupko. Tada uzmi makaze, iseci ako treba. Život će učiniti da sastav zaraste, pa kreni dalje.

Sve manje će  boleti nastavci i sve će stabilniji biti sastavi. Šavovi će postati nevidljivi.

Dopusti i zamršeno klupko odvezaće se samo.

Biće i lepih dana, toliko lepih da ćeš osetiti svu lakoću postojanja. Odmotavaće se klupko bez napora. Tada nauči da ne smetaš. Oglasi svoje prisustvo i budi.

Pobrini se za Sebe i ne prepuštaj drugom da učini to umesto tebe, jer ti najbolje znaš kuda si se zaputio.

Možda je baš danas taj dan.

 

Autor: Slađana Stojković Pavlović