Predeli Severnog pola utonuli su u večitu zimu. Na hladnoći od -35 stepeni i vetru koji duva 150 kilometara na sat, život ipak ne zaustavlja svoj tok. Jedno čudno društvo ptica, uprkos nemilosrdnoj klimi , ispunjava najvažniji čin svog postojanja.

 

ANTARTIK- CARSKI PINGVIN

Visoki su oko metar, glave ponosno uzdignute, veličanstveno izgledaju u svom svečanom ruhu: Leđa i kratka krila su im plavičasto- crna, trbuh beo, ukrašen blizu vrata žuto- narandžastom mrljom.

Ova ptica kad je odrasla teži od 30- 40 kilograma. Množe se u najgore doba godine, ali treba priznati da oni odlično obezbeđuju svoje mladunce od gladi i zime i o njima se sraraju na veoma originalan način.

 

PESMA,  LJUBAV I ODLAZAK

Veridbeno doba ili „ljubavna svečanost“, kako to prirodnjaci nazivaju, dugo je i prožeto nežnošću. Parovi se šetaju jedno uz drugo i gledajući se u oči, pevaju kreštavim glasom. Kasnije, kad ženka snese veliko zelenkasto jaje, njen suprug počinje neobično da se vlada., najpre proslavi srećan događaj pravom radosnom pesmom, a zatim se baca na jaje, okreće ga vrlo nespretno da bi ga smestio na svoje noge i pokrio donjim delom trbuha. Za to vreme, njegova žena odlazi do zaleđene obale da bi se što pre zagnjurila u vodu.

Ona odmah počinje da lovi i lakomo proždire ribe, jer je za vreme veridbenog i supružanskog doba, bračni par živeo samo od snega i ljubavi.

 

GNEZDA NA LEDU

Pingvini koje su njihove žene prepustile dugom i dosadnom poslu ležanja jaja, skupe se i obrazuju kružno jato. Da bi se branili od hladnoće i vetra, priljube se jedan uz drugog. Leđa su im okrenuta prema spoljnoj strani, a trbuh prema sredini. Zanimljivo je da napadima vetra nisu izložena leđa uvek istih pingvina, jer oni menjaju mesta.

U manje hladne dane, kad vetar prestane da duva i kad se pojave bledi zraci polarnog Sunca, gomila se rastura i pingvini se udaljuju od mesta na kojem se stvorila laka magla od njihovog disanja.

Oni se teško kreću, jer im jaje stoji na širokim nogama, na razapetoj kožici između prstiju, pokriveno kožom sa trbuha. Ali i pored te male šetnje, pingvini ne prestaju da greju svoje jaje toplotom od 37 stepeni.

Za to vreme oni se hrane samo snegom, jedinom „hranom“ koju im nudi negostoljubiva, ledena čistina. Ali, kako mogu ove ptice da se nekoliko meseci hrane samo snegom koji se ni u kom slučaju ne može smatrati hranom, a da pri tom troše kalorije da bi se održale na hladnoći?

Kako to ženke, koje se ovako mršavo hrane, mogu da snesu jaje teško 500 grama?

Jedino objašnjenje je da Carski pingvini žive od rezervi. Oni dakle moraju da nakupe dovoljno sala pre no što pomisle da stvaraju porodicu.

Samo pod tim uslovom mogu da obezbede produženje svoje vrste.

 

TAČNO U DAN

Izvesni posmatrači tvrde da su čuli pevanje mladunaca  48 sati pre nego što su izašli iz jajeta. To melodično pevanje nastavlja se i po izlasku iz ljuske.

Kad se rode, mladunci nemaju otmeno odelo svojih roditelja, već su prekriveni sivim paperjem. Kao i sve ptice njihovog doba oni glasno traže svoje obroke i ne zadovoljavaju se snegom. Kako ne bi postili, priroda je obdarila majku izvanrednim osećanjem: tačno na dan rođenja/gotovo nepogrešivo/ majka se vraća iz svoje šetnje po moru i odmah hita da potraži muža i dete.

Pošto je ovo stanovništvo veoma brojno, traženje nije baš lak posao, Carica se sa vremena na vreme zaustavlja pred nekim mužjakom. Oboje se ceremonijalno poklone i počinju da pevaju. Ako ne prepozna glas svoga muža, ona odlazi dalje i ne zaustavlja se sve dok ne nađe onog koga traži.

Mladunče tada prvi put dobije hranu: brižljiva majka donela mu je bogat obrok.

 

OPASNOSTI VREBAJU

I pored brižnog staranja roditelja, mnogi mladunci stradaju jer im prete velike opasnosti. Ptice grabljivice vrebaju trenutak kada će neki mali radoznalko da se odvoji od svojih, pa da mu jednim udarcem kljuna raspore trbuh i živog ga raznesu. Kad neumorni snažni vetar počne da duva, gomila se skupi, i mladunci, smešteni u sredinu, zaklonjeni su bedemom koji čine tela odraslih.

Međutim, kada se nevreme stiša, veoma daleko od grupe mogu se naći mali, sivi leševi. A ko bi poverovao da im opasnost preti i od prevelike roditeljske ljubavi?

Kada se neki mladunac malo odvoji od starijih, dešava se da poneki nesrećni otac koji nije uspeo da izlegne jaje, požuri prema njemu sa namerom da ga

„usvoji“. To dovede do krvave borbe između „pretendenata“ na očinstvo i oca, a žrtva je najčešće mladunče koje izgaženo u borbi odraslih umire.

Ima slučajeva kada iscrpljeni roditelji ne mogu da osiguraju hranu tim malim proždrljivcima, i oni su tada osuđeni na propast.

Mnogi ipak prežive sve nevolje i dođu u doba kada sa pravom mogu da se ponose svojim „odelom“, i postanu dovoljno jaki da sami krenu putevima svoje čudne sudbine.

Pročitavši ovu istinitu priču o opstanku mnogi će se zapitati gde je tu sreća.

Postoji odgovor i nalazi se u poslednjoj rečenici, a ima veze i sa ljudima:

Mnogi od nas ipak prežive sve nevolje i dođu u doba kada sa pravom mogu da se ponose svojim „odelom“ i postanu dovoljno jaki da sami krenu putevima svoje čudne sudbine“.

 

Autor: Slađana Stojković Pavlović