Dragi moj, ne ljuti se na mene što te u gluvo doba posećujem, što te budim i izvlačim iz kreveta sanjivog, što ti oči suzama vlažim, što te skupljam i razvlačim po ko zna koji put dok goriš u vatrama bez kojih tvoj pogled ne bi bio blistav, a srce otvoreno da me primi bez pitanja.

Tvoja bezuslovna predaja čini te savršenim. Sagorevaš u plamenu i svakoga se jutra rađaš čist za novi dan. Iako misliš da sam mučitelj, ja sam tu zbog tvoga sjaja, tu sam da održim blistavost do kraja.

Ja sam tvoja savest i čuvam te od svega što nisi ti.

 

Autor: Slađana Stojković Pavlović