Dve jabuke, otpale sa drveta, počeše se kotrljati niz padinu. Jedna je dok se kotrljala, vrištala od straha i izbezumljeno dozivala u pomoć, govoreći: “Razbiću se, umreću, spasite me“, a kao odgovor, sa zadrškom joj se vraćao sopstveni glas, još glasniji i strašniji.

Druga jabuka, kotrljajući se, posmatrala je padinu, u svakom je trenutku znala gde je. Usporila je sve u sebi. Zrele semenke u njenom središtu nisu se ni pomerile. Stabilno se dokotrljala do potočića. Videvši svoj odraz u vodi, shvatila je da je još uvek cela.

Prolazeći tuda, jedan dečak zgrabi je u skoku, protrlja o kaput i zagrize ,

Mmm, reče dečak.

Ah, izusti jabuka i predade dečaku svoju sačuvanu sočnost.

 

Autor: Slađana Stojković Pavlović