Jedne tople letnje večeri, profesor biologije, gospodin Petar, šetajući parkom, ugleda bogomoljku na putu. Ulično svetlo osvetljavalo je tog neverovatnog insekta prozračno zelene boje.

On se saže u želji da je štapićem, ne povredivši je, pomeri na bezbedno mesto kako je neko nesmotren ne bi zgazio.

Dok se trudio da obavi taj zadatak, bogomoljka se na njegove oči pretvori u list, i koliko god da je gledao, nije mogao videti ništa drugo do li list. Njena transformacija bila je neverovatna. Kao opčinjen, gledao je gospodin Petar u bogomoljku koja je postala list. Razumeo je zakone prirode, ovde se radilo o mimikriji, to rade pojedini insekti. Kada su u opasnosti stope se sa prirodom do neprepoznatljivosti. Profesor je nežno uzeo „list“ i spustio ga u crkveno dvorište. Kada je njegova ruka bila na pristojnoj udaljenosti, list ponovo postade bogomoljka i izgubi se u dvorišnom zelenilu crkve.

Sledeće večeri tom istom ulicom prolazila su deca, učenici gimnazije onog profesora biologije koji im je dao zadatak da naprave herbarijum još prošlog meseca, a oni, ne uradivši to na vreme, behu u potrazi za bilo kakvim lišćem, a pošto u crkvenom dvorištu ima dosta drveća, uđoše i tamo nađoše prozirno zeleni list neobičnog oblika.

Obradovaše se zbog tako brzo obavljenog zadatka. Jedan dečak izvadi svoj herbarijum, ubaci zeleni list i zatvori.

Sutradan, na času biologije, pokazaše herbarijum nastavniku Petru. Otvorivši obeleženu stranu on ugleda spljošteno telo bogomoljkino koje je zauvek postalo list i završilo u dečjem herbarijumu.

NARAVOUČENIJE: Put do herbarijuma popločan je dobrim namerama.

Autor: Slađana Stojković Pavlović